Sretnem opet neko veče Martina, malo podbuo, kaže od ovih vrućina. Stani, vuče me za rukav, da ti ispričam. Prelistavam ti ja neki dan stranicu porezne uprave kad prije nego se stranica očita stigne mi naredba: „Potvrdite da ste ljudsko biće“! Čuj, mene neki nevidljivi robot rođen umjetnom oplodnjom pita jesam li ja ljudsko biće.
Poredao neke riječi kao: ni, dok, još, živimo, hrvatska, mi, propala.
A ja da kao od toga sastavim rečenicu. I k tome još domoljubnu.
Nazovem ti ja odmah Ljudevita Gaja i on mi u toku odmah pošalje rješenje digitalne zagonetke.
E, mislim si, dokle smo došli.
Nije dosta što nas ovi rođeni prirodnim putem zajebavaju, sada su počeli na nas huškati i robote.
Pošalji im, velim mu, onu Ljudevitovu pjesmu...
Zovem poreznu, čekam u redu,
pita me robot - šta treba!?
Ma daj mi čovjeka,
ne pričam s tobom!
I skrešem mu sve do neba
Al ne da se Robi, ponavlja isto -
koje je pitanje tvoje?
Jebi se, robot, kažem mu ljepo!
(roboti ne postoje)
Pita me robot jesam li robot!?
Jel ti to flertaš, Robi?
Ili je porezna pustila robota
da vlastite građane globi!?
